Da li roditelji treba da uče sa svojom decom

Pre nekoliko sedmica gledala sam emisiju u kojoj je gost bila Nataša Bekvalac i upravo je njen odgovor na jedno pitanje ono što me je navelo da razmislim gde to roditelji najčešće greše kada je reč o školi i školskim obavezama njihove dece. Nikada ne bih rekla da će me odgovor jedne pop pevačce navesti na toliko razmišljanje. Na pitanje novinarke da li pomaže svojoj devojčici prilikom učenja i pisanja domaćih zadataka, Nataša je rekla da to niti je roditeljska obaveza, niti ona ima vremena za to. Da li roditelji treba da uče sa svojom decom je upravo ono što je pokrenulo lavinu misli na ovu  temu.

Evaluacija, opservacija i ocenjivanje

Svaki predavač je izložen periodičnoj evaluaciji svojih časova pa me je upravo ta ista evaluacija nagnala na razmišljanje- Da li smo mi konstantno izloženi nekom vidu procene, promatranja i vrednovanja i koja je svrha svega toga? Od samog dolaska na svet proveravaju da li zadovoljavamo određene kriterijume i standarde, daju nam ocene nakon što smo samostalno udahnuli vazduh svega nekoliko puta i kako mi postajemo sve stariji, to ocenjivanje  samo postaje učestalije i dobija na težini. Moram da priznam da i danas osećam veliku anksioznost kada znam da se moj čas posmatra, promatra i ocenjuje moj rad u učionici. Iako je ova vrsta evaluacije isključivo savetodavnog karaktera i za cilj ima poboljšanje kvaliteta nastave u centru u kome radim, nelagodnost je sveprisutna i nagnala me da se zapitam da li je davanje ocena korisno i u kojoj meri.