Badnji dan i Božić u Sremu

"Sremačko je selo malo..."

Rođenje Hristovo je od uvek bio moj omiljeni praznik za koji me vežu najlepše uspomene. I ovaj dvadeset-osmi Božić provodim u krugu svoje porodice u snegom zavejanom sremačkom selu. Pripema hrane koja će se naći na trpezi za Badnje veče i Božić zadatak je u koji ulažem poseban trud jer želim da moja porodica tih dana uživa u tradicionalnim ukusima. Snežni prekrivač prekrio je oranice pored Save i učinio da praznicna atmosfera bude još svečanija. 

Badnji dan je tradicionalno posvećen mešenju božićnog kolača i pogače koju ćemo svi jesti uz večeru koja se uvek sastoji od posnih jela. Badnje veče sam kao mala provodila u domu roditelja moje majke gde je moja baka, tipična Sremica, pripremala razne vojvođanske specijalitete i upravo ti ukusi me uvek vrate u najbezbrižnije dane mog života. Trudim se da tu tradiciju odrzim i stoga je moj božićni meni uvek upotpunjen raznim đakonijama od testa.

Pripremu večere uvek počinjem mešenjem testa koje će kasnije postati božićni kolač i pogača.

Pogača ruža

Odlučila sam da pogača ruža ove godine bude moj izbor za večeru. Priprema se veoma jednostavno- umešeno testo rastanjite oklagijom, premažite margarinom koji ste predhodno umutili mikserom i urolajte. Dobijeni rolat isecite na jednake delove, složite u nauljenu šerpu ili dublji okrugao pleh i pecite u zagrejanoj rerni nakon što je testo malo odstojalo.

Pečenje božićnog kolača je još jedan običaj kojeg se moja porodica pridržava. Peče se mali kolač koji oblikom u mnogome podseća na slavski kolač i svaka domaćica strogo vodi računa da kolač bude lep i prav. Božićni kolač u mom domu je uvek isti - mali, okrugli hlebić ukrašen bošiljkom i orasima i ispečen u maloj šerpi. Lepo ispečen kolač najavljuje srećnu i berićetnu godinu. Kolač će zajedno sa badnjakom i žitom krasiti Božićnu trpezu. Domaćin i neko od ukućana isećiče mali kolač uz molitvu u toku božićnog ručka i kolač će zatim biti poslužen uz božićnu pečenicu i ostale đakonije.

Božićni kolač

Pravljenje šaka za svakog ukućana je još jedna neizostavni deo našeg badnjeg dana i iz godine u godinu to povljamo. Pravimo male pogačice koje zasečemo ne bi li napravili prste i vruće ih premazujemo medom. Svaki ukućanin dobije svoju šaku koju pojede uz posni pasulj i ribu. Slatkasti ukus hleba odlično se slaže sa prebrancem.

Božićne šake

Pored ribe i prebranca, rezanci za makom i sa orasima obavezni su na našoj trpezi svakog šestog januara. Retko kad ih pripremam tokom godine, ali Badnje veče ne mogu da zamislim bez rezanaca.

Posna trpeza

Odlazak u pravoslavni hram Svetog Nikolaja na liturgiju i čin paljenja badnjaka sastavni jeo deo Badjeg dana. Seoski sveštenih se svake godine potrudi da vernicima u svojoj parohiji priredi nezaboravno iskustvo i ulepša božićne praznike. Skromnim sredstvima kojima raspolaže, organizuje pijukanje i podelu slaktiša na ogomnu radost mališana iz sela. Ut taktove prigodne muzike i vatromet, služi se čaj i kuvano vino dok badnjak nestaje u plamenu vatre upaljene u klenačkoj porti. Mnogi ovaj događaj iskoriste da upale sveće, pomole se i porazgovaraju sa nekim od komšija. Ove godine je i moja dvogodišnja ćerka uživala u vatrometu i pijukala da drugom decom na slamom prekrivenom podu crkve.

Preuzeto sa fb gupe: Beauty hunter- lovac na lepotu

Običaj da momci iz sela prerušeni u Vertepe idu od kuće do kuće i izgovaraju tekst koji govori o rođenju Hristovom je nažalost zamro. Kao mala uživala sam u kratkoj izbedi koju bi Vertepi priredili i do slovca bih zapamtila svaku reč. Čini mi se da više nema entuzijasta koji bi se uputili u ovu avanturu i mlađe naraštaje upoznali sa ovim vojvođanskim običajem.

Česnica je jedino što se sedmog januara priprema u našem domu. Slatka česnica se priprema u mom kraju i ona je prava poslastica. Pravi se od kora za pitu koje se pune nasčkanim suvim voćem i orasima i preliva se sirupom. Novčić koji se najsrećniji ukućanin pronaći krije se negde između slojeva kora i fila.

Česnica

Svako božićno jutro počinje na isti način - ustajenjem u zoru i odlaskom na jutrenje i božićnu liturgiju. Nakon dolaska iz crvke, svi zajedno uživamo u hrani i dobrom raspoloženju. Božićni dan volim da iskoristim i za kratku posetu nekom od prijatelja i odlazak kod babe i dede. Uloga Radovana (položajnika) je ove godine bila rezervisana za Sofiju.

Momci koji jašu na konjima na Božić upotpunjuju prazničnu idilu i čuvaju još jedan običaj od zaborava.

Važno je da budućim naraštajima prenesemo običaje i tradiciju koje su generacije pre nas negovale i poštovale. Važno je da prve januarske dane provedemo sa najbližima, da se zahvalimo na svemu što imamo i da se setimo i onih koji više nisu sa nama. Uživajte u hrani i piću sa svojim bližnjima, stvorite neke nove uspomene i setite se starih.

Mir Božiji, Hristos se rodi!