"Neka lična zapažanja"

Blog doživljavam kao svoj lični prostor u kome mogu da izražim svoju kreativnost, podelim svoje mišljenje, iskustva i (da citiram jednog od likova iz filma koji je moj suprug bezbroj puta pogledao) - podelim "neka lična zapažanja".

Dugo sam se dvoumila da li i o čemu da pišem sumnjajući pre svega u sopstvenu informisanost, pismenost i kreatinost, ali sam ipak odlučila da se upustim u ovo uzbudljivo putovanje i proširim svoje vidike i svoje skromno informatičko znanje.

Moj blog biće prostor na kome ću deliti stvari koje mene lično interesuju: roditeljska iskustva, kulinarske pokušaje i inspirativne tekstove koji će za cilj imati da nekog ohrabre, ulepšaju mu dan i izmame osmeh na lice. Iako sam optimista po prirodi, ne posmatram svet kroz ružičastu prizmu već se uvek fokusiram na onu dobru i pozitivnu stranu i to ću pokušati da podelim na ovoj stranici. 

Svaki blog, svaka knjiga i svaki tekst imaju i po koju rečenicu u autoru -  svi mi volimo da znamo ko se to krije iza crnih slova i redova kucanog teksta. 

 "Odrasle osobe vole brojeve. Kad im pričate o nekom novom prijatelju, nikad vas neće zapitati o onom sto je bitno. Nikad vam neće reći: "Kakva je boja njegova glasa? Koje su mu najomiljenije igre? Da li skuplja leptire?" Nego vas pitaju: "Koliko mu je godina? Koliko ima braće? Koliko je težak? Koliko zarađuje njegov otac?" Tek tada smatraju da ga poznaju."

Ljudi vole da znaju generalije o nekome pa ću se zato tako i predstaviti.

Zovem se Tamara Beronja, diplomirala sam engleki jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i za sebe često volim da kažem da sam tičer po profesiji - master tičer. Još volim da kažem i da sam Sremica, iako neki osporavaju to moje sremačko poreklo, jer mi je otac poreklom sa juga Srbije, a neki pak ne vole taj moj lokal patriotizam. Ono si kako se osećaš, a ja se osećam kao Sremica, Sremica koja živi u gradu na Vrbasu, u Banja Luci. Majka sam, supruga, sestra i sve pride što ide. Imam 28 godina, jednu ćerku i jednu sestru. 

Da li sada znate nešto više o meni?

Volim američki postmodernizam, Džegera i pomalo Džona (malo više Pola), volim da pišem, mislim da je u životu najteže pobediti sebe samoga i verujem da se dobro u životu uvek vrati.

Ne volim ljude koji samo kritikuju a nikada ne nude rešenje i alternativu. Ne volim one koji sve znaju, stručnjake za sve i svašta i nametljivce. Ne volim pesimiste.

Evo i fotografije da vam bude lakše da vizualizujete autora.