Beli i crveni

Dok sam bila dete nedelja je bila rezervisana za odlazak na ručak kod roditelja moje majke. Tačno se znalo da ručak počinje ukusnom domaćom supom koja se od ranog jutra krčkala na šporetu na drva u kujnici, zatim sledi čuveni rinfla, sos i meso kao poslednji deo obilnog ručka. Jedne nedelje jeo se beli sos, a sledeće nedelje bi na meniju bio crveni. Meso bi ponekad bilo svinjsko, a ponekad bismo imali piletinu. I to su bila jedina odstupanja. Postojao je utvrđeni red i nikada nisam mogla da se odlučim šta je ono što najviše volim od hrane koja se nađe na trpezi i koja se servira u Adam i Eva servisu za ručavanje. Nedeljni ručkovi odavno ne izgledaju tako. Moje obaveze mi ne dozvoljavaju da nekoliko sati posvetim pripremi jednog obroka, ali se uvek trudim da ručak koji serviram bude ukusan i prijemčljivog izgleda.

Prošlo je mnogo vremena od kada sam poslednji put jela rinflajš, suprug ne voli "praznu" supu, ali su zato crveni i beli sos česti na našem jelovniku.

Beli sos iliti bešamel sos kako ga kulinarski stručnjaci zovu dugo mi je zadavao muke i trebalo je dosta vremena da prođe i mnogo neuspelih pokušaja da završi u kanti za đubre dok ga nisam usavršila. Tradicionalni recept koji se u mojoj porodici koristi i najekonomičnija varijanta zahteva sledeće sastojke:

• ulje
• brašno
• vodu
• so, sirće i mirođiju.

Za prženje brašna možete koristiti margarin, ulje ili puter. Ne preporučujem upotrebu svinjske masti jer nećete dobiti onu finu kremastu teksturu vašeg sosa i čim se ohladi, sos neće biti ukusan. Ukoliko umesto vode u sos stavite mleko, dobićete mnogo lepšu i kremastiju teksturu i sam sos će biti snežno beo. Meni je trebalo dosta iskustva u pripremi ovog sosa ne bi li tačno odredila koliko dugo treba pržiti brašno i koja količina brašna je potrebna. Ključna stvar je da brašno stalno mešate kako biste izbegli stvaranje grudvica. Kada je brašno proprženo, dodajte mleko (ili vodu ako neko želi posnu i jeftiniju varijantu), so i nešto od začina. Ja ne koristim sirće za svoju verziju bešamel sosa, ali volim da dodam malo bibera, mirođije ili origana. Ukoliko želim bogatiju teksturu i itenzivniji ukus, u bešamel sos dodam pavlaku za kuvanje ili narendani kačkavalj. Ovako pripremljen sos idealan je za mnoge paste, odličan prilog mesu i povrću. Dodajte pileće belo meso iseckano na kockice i šampinjone i dobićete brz, a pre svega veoma ukusan sos za špagete ili testeninu po izboru. Ovo je moj izbor uvek kada za pripremu ručka ne planiram pa potrošim više od 30 minuta.

Pene pasta sa bešamel sosom

 

 

 

Tradicionalni crveni iliti paradajz sos koji smo najčešće jeli uz kuvano povrće uz nedeljni ručak imao je prepoznatljiv slatkasti ukus. Mnogima je taj sladak ukus nezamisliv i nespojiv sa kuvanim povrćem i mesom, a kod mene opet budi divne uspomene i rado ga pripremam. Način pripreme ovog sosa je prilično jednostavn i sličan je pripremi bešamel sosa. Kada je brašno priprženo, umesto vode ili mleka, dodaćete sok od paradajz. Prave domaćice koristiće domaći paradajz sok koje su same pripremile, one instant (kao što je to moj slučaj), pribegavaju paradajz pelatu iz supermarketa. Šećer je neizostavni sastojak ovog sosa, jer je neophodno neutralisati kiselost karakterističnu za paradajz sok. Volim da služim ovaj sos sa ćuftama, kuvanim krompirom ili mesom.

"Sos paradajz, krompir baren, fine šnicle k'o promincle..."

Kao i bešamel, i paradajz sos se može služiti uz razna jela i biti odličan prilog testenini.

Prijatno!