40 nedelja drugog stanja

Moja trudnoća je bila planirana a moja devojčica isčekivana je sa najvećom radošću u našoj porodici. 7. februara prošle godine postala sam majka po prvi put i želela sam da se što temeljnije pripremim za tu ulogu. Banja Luka nije moj rodni grad tako da nisam mogla da se oslonim previše na pomoć majke i savete i iskustva mojih prijatelja jer su oni u Šapcu. Ne slažem se da se trudnoća ne planira, već da se "desi". Naravno da ne možemo sa sigunošću isplanirati dan i mesec kada ćemo ostati trudne, ali proširenje porodice  je nešto što svaka žena treba da planira sa svojim partnerom.

Nešto na brzaka

Nisam ranoranilac i imam tu sreću da ne moram rano da ustajem. Moj radni dan počinje u 17.00 i završava se u 21.00 kada se završava i moj poslednji čas što mi daje privilegiju da ujutru ustanem nešto kasnije.

Igračke koje pokreće mašta

Pre nekoliko dana sam pročitala jednu polemiku na internetu na temu igračaka i roditeljstva. Naime, jedna mlada mama je optužena da svom dvogodišnjem sinu ne pruža dovolju stimulaciju jer mu kupuje pogrešne igračke. Kritiku je uputila žena koja je sebe predstavila kao majku i eksperta iz oblasti dečijeg razvoja. Dvogodišnji Grejson koji poseduje "neadekvatne igračke" je sklon promenama raspoloženja i javnim ispadima i naletima ljutnje, besa i negodovanja (kao i većina dece njegovog uzrasta), a autor komentara za to optužuje upravo nedostatak stimulacije koja je njemu neophodna u toku dana. Prema njenom mišljenju, idealne su "velike, bučne igračke koje uglavnom nerviraju roditelje" i koje imaju mnogobrojne funkcije - mogu da sviraju i pevaju, imaju svetla različitih boja i koriste baterije kao izvor energije. Kako naše igračke uglavnom koriste maštu kao izvor energije, zapitala sam se ko je tu u pravu i to me je navelo da preispitam svoj izbor kada su igračke u pitanju.

Mala biblioteka jednog dvogodišnjaka

Dositej Obradović nas je u svom delu "Život i priključenija" naučio da je mlado srce sačinjeno od voska i da se lako može oblikovati. Karakter i radne navike se u najvećoj meri formiraju do sedme godine života i upravo su te prve godine naše dece od presudne važnosti za njihov dalji razvoj. Moj glavni cilj je da svoje dete naučim šta su to prave životne vrednosti, šta je lepo vaspitanje i pokažem joj da su moral i etika neprolazni i vanvremenski. Pre svega, želim da je naučim da čita, voli i sakuplja knjige. Smatram da dobro napisana knjiga oplemenjuje ljudski um i dušu i pomaže nam da bolje spoznamo svet i upoznamo najudaljenije kutke naše psihe. Dobro napisana knjiga nas tera na razmišljanje, obogaćuje naš vokabular i uči nas nečim novim.

Mala praznična tradicija

Vreme praznika je vreme koje svi provodimo u krugu najbližih i najdražih i to je najbolje vreme za prisećanje starih i stvaranje novih uspomena.

Ukus detinjstva - Tašci

Svako od nas ima neko jelo koje ga vraća u najbezbrižnije doba života, u detinjstvo. Kako sam odrasla u jednom selu pokraj Save, u Vojvodini, vojvođanska kuhinja će me uvek podsećati na najlepše trenutke odrastanja. Majka nikada nije pravila vojvođanske specijalitete, jer kako ona to kaže- "Previše truda i vremena se potroši na jedno jelo!" Glavna karakteristika vojvođanskih specijaliteta je da su kalorični, jeftini ali pre svega veoma ukusni. Tašci, čarobna kombinacija testa, džema od šljiva i prženih prezli poslastica je koju moja baka najbolje sprema. Predivan ukus slatkog testa koji se topi u ustima dok pod zubima krckaju komadići karamelizovanog kristal šećera zajedno za proprženim mrvicama hleba uvek me sete na najlepše ručkove u malom selu u Sremu. Prošlo je mnogo od kada mi ih je baka pripremala; danas je previše stara da bi se borila sa jednim ovakvim izazovom.

Recept za savršen dan

Svako od nas je sklop različitih emocija, razmišljanja i socijalnih uloga koje obavljamo iz dana i dan i zarad postizanja savršenog sklada neophodno je u toku dana odvojiti nekoliko trenutaka i pozabaviti se svakom od "uloga" koje imamo. Ja sam majka, supruga, prijateljica, profesor, domaćica ali pre svega- žena i moj dan je ispunjen svaki put kada odvojim vreme i pozabavim se svakom od tih uloga u kojima podjednako uživam. Današnji tempo života ne ostavlja nam mnogo slobodnog vremena i u trci za karijerom i novcem, mnogi zaborave suštinu - zaborave da žive i uživaju u običnom danu. Za savršen dan nije neophodno mnogo novca, potrebno je naučiti kako se to uživa u malim stvarima, naučiti sebe kako da ono što imate iskoristite u najvećem mogućem obimu i ispunite sve segmente svoje ličnosti.

Evaluacija, opservacija i ocenjivanje

Svaki predavač je izložen periodičnoj evaluaciji svojih časova pa me je upravo ta ista evaluacija nagnala na razmišljanje- Da li smo mi konstantno izloženi nekom vidu procene, promatranja i vrednovanja i koja je svrha svega toga? Od samog dolaska na svet proveravaju da li zadovoljavamo određene kriterijume i standarde, daju nam ocene nakon što smo samostalno udahnuli vazduh svega nekoliko puta i kako mi postajemo sve stariji, to ocenjivanje  samo postaje učestalije i dobija na težini. Moram da priznam da i danas osećam veliku anksioznost kada znam da se moj čas posmatra, promatra i ocenjuje moj rad u učionici. Iako je ova vrsta evaluacije isključivo savetodavnog karaktera i za cilj ima poboljšanje kvaliteta nastave u centru u kome radim, nelagodnost je sveprisutna i nagnala me da se zapitam da li je davanje ocena korisno i u kojoj meri.

Slovo po slovo......

"Slovo po slovo.... blog...."

Početak... Kažu da je svaki početak težak. Moram da ih razuverim. Početak je lak; opstati, trajati i boriti se za svoje snove, stavove i ambicije je ono što je zaista teško. Svaki početak je lak- polet koji osećamo, nadahnuće i adrenalin koji se tada jave pomažu nam da pregrmimo prve momente, uronimo u nepoznato i tek  onda stvari postaju ozbiljne. Treba se uhvatiti u koštac sa nepoznatim, boriti sa svojim stahovima, zabludama, stereotipima i predrasudama. Treba se boriti sa samim sobom.